Samizdat B92 – Knjiga.hr

Čuvarkuće

Wed, 20 May 2026 07:28:55 +0000

Autor knjige Aleksandar Đuričić, dugogodišnji je novinar, urednik i publicista. U knjizi Čuvarkuće – Udovice pisaca, Đuričić je obradio nepoznate delove biografija, zanimljive, dramatične, dirljive, poetične i javnosti malo poznate detalje iz života poznatih pisaca, i to kroz razgovore s njihovim udovicama. Tako su se u ovoj knjizi našle ispričane „iz prve ruke” priče životnih saputnica, koje nam osvetljavaju živote Borisava Pekića, Mome Kapora, Antonjia Isakovića, Libera Markonija, Milorada Pavića, Mirka Kovača, Mike Oklopa, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića i Petrua Krdua. „Čuvarkuće otkrivaju daleko više, a svakako ubedljivije od naših socioloških i kulturoloških studija. Ova sveska živosti i ezoterije privatnosti i te kako pogađa u sridu. Ovo je knjiga o intimi, o bekstvu od takozvanog kolektivnog zanosa, o samoći. Aleksandar Đuričić je krenuo na putovanje, koje je, vidi se to jasno, iznenađivalo i njega samog. Čini se da je baš to najuzbudljivije: autor se i sam radovao, lutao, svašta mu se dešavalo. Putovanje do adresa uvaženih udovica nije bez zamki. To grumenje uspomena na njih ostaje kao njegova najvažnija akvizicija. Đuričićeve udovice nemaju meštrovićevog osećanja mermernog spokoja. Naprotiv, kao po pravilu, one svoj fajterski duh shvataju kao ostavštinu za budućnost. Njihovo neodustajanje je svakako dirljivo, naboj plemenito usplahiren. Ovo štivo ne veruje osobito međama žanrova. Autor jeste i ostaje odlično obavešten savremenik, a s druge strane, katkad tinejdžerski bezbrižno nastoji da nas namami na još, i još jednu pomisao i osmeh. Njegova otvorenost nije nepozata, a ovde se unekoliko pokazao kao insajder bez straha, naoko nezavođen, bestidan, jer je pre svega slobodan. Ova knjiga je neminovnost, koja nam se talentovano desila. Neočekivano naizgled, kao sve istinite, pronađene stvari. Ima iznenađenja. Ima neočekivanih napomena o bivšim prijateljima, o palanačkom mentalitetu. Knjiga bez konvertita, knjiga o mahnitosti, ali i disciplini mašte pisaca bez kojih ne umem da zamislim naše književne ukrštene reči.“ Draško Ređep (iz pogovora)

Hitlerovi dobrovoljni dželati

Sat, 25 Oct 2025 12:00:35 +0000

Daniel Jona Goldhagen je docent Upravnih i društvenih nauka na Harvardskom univerzitetu. Saradnik je Centra za evropske studije Minda de Gunzberg pri Harvardu. Njegova doktorska disertacija, koja je osnov ove knjige, dobila je 1994. godine nagradu Gabriel A. Almond koju Americko udruženje za političke nauke dodeljuje za najbolju disertaciju u oblasti uporedne politike. Prevashodni cilj ove knjige je da objasni zašto se dogodio holokaust, da objasni kako se mogao desiti. Uspeh tog poduhvata zavisi od niza pomoćnih zadataka, koji se sastoje u temeljnom promišljanju triju tema: počinilaca holokausta, nemačkog antisemitizma i prirode nemačkog društva u nacističkom razdoblju. Od triju tema koje iziskuju promišljanje glavnu predstavljaju počinioci holokausta. Malo je čitalaca ove knjige koji se nisu upitali šta je nagonilo počinioce holokausta da ubijaju. Malo je onih koji sebi nisu dali odgovor na to pitanje, odgovor koji obicne ne proistice neizostavno iz sustinskog znanja o pociniocima i njihovim delima, vec uglavnom iz pojedincevog shvatanja o ljudskoj prirodi i drustvenom zivotu. Verovatno da je malo onih koji se ne bi slozili sa misljenjem da pocinioce treba prouciti. Uprkos tome, pociniocima, najvaznijoj skupini medju ljudima koji su, pored samog nacistickog rukovodstva, bili odgovorni za pokolj evropskih Jevreja, do sada se posvecivalo malo uskladjene paznje u literaturi koja opisuje ta zbivanja i tezi da ih objasni. U obimnoj literaturi o holokastu, zacudo, ima malo toga o ljudima koji su bili njegovi izvrsioci. Malo se zna o tome ko su bili pocinioci, o pojedinostima njihovih postupaka, o okolnostima mnogih od njihovih dela, a kamoli o njihovim motivacijama. Nikada nije nacinjena valjana procena koliko je ljudi imalo udela u holokaustu, koliko je bilo pocinilaca. Jedva da su obradjivane izvesne ustanove za ubijanje i ljudi koji su u njima sluzili. Usled ove opste neobavestenosti obiluju svakovrsna pogresna shvatanja i mitovi o pociniocima. Ta pogresna shvatanja su, povrh toga, imala sire implikacije po nacin na koji su se shvatali i objasnjavali holokaust i Nemacka Moramo stoga preusmeriti paznju i umnu snagu, pretezno posvecivane drugim pitanjima, na pocinioce, naime, na zene i muskarce koji su svesno, na neki blizak nacin, uzeli ucesca u pokolju Jevreja. Moramo potanko istraziti njihova dela i objasniti postupke. Nije dovoljno da se ustanove za ubijanje razmatraju kolektivno ili pojedinacno kao interno jednostavna orudja volje nacistickog rukovodstva, kao dobro podmazane masine koje je rezim, kao pritiskom na prekidac, pustao u pogon kako bi izvrsavale njegove zapovesti, ma kakve one bile. Proucavanje muskaraca i zena koji su kolektivno unosili zivot u interne institucionalne oblike, koji su naseljavali ustanove za genocidno ubijanje mora se staviti u zizu naucnog bavljenja holokaustom i postati od sredisnjeg znacaja za istrazivanje genocida upravo onoliko koliko su ti ljudi bili od znacaja za njegovo izvrsenje. Ti ljudi su vecinom, i sto je najvaznije, bili Nemci. Mada su pripadnici drugih nacionalnih skupina pomagali Nemcima prilikom pokolja Jevreja, izvrsenje holokausta bilo je prvenstveno nemacki zadatak. Nenemci nisubili bitni za izvrsenje genocida niti su u njega unosili pokretacku snagu, inicijativu, koje su ga gurale dalje. Naravno, da Nemci nisu pronasli evropske (narocito istocnoevropske) pomagace, holokaust bi se odvijao donekle drugacije, a oni verovatno ne bi uspeli da pobiju tolike Jevreje. Ipak, bio je to prvestveno nemacki poduhvat; nemacke su bile odluke, planovi, organizaciona snalažljivost i večina izvršilaca. Razumevanje i objašnjenje zločina holokausta stoga traže objašnjenje nagona Nemaca da ubijaju Jevreje. Ovde su umesno u žiži nemački počinioci, jer ono što se može reči za Nemce nije moguće reči za bilo koji drugi narod niti za sve druge narode skupa – naime, da nije bilo Nemaca ne bi bilo ni holokausta.

Osobe koje nedostaju : Kritika društvenih znanosti

Thu, 25 Sep 2025 18:08:45 +0000

Knjiga Osobe koje nedostaju autora Mary Douglas i Stevena Neya nudi temeljnu kritiku dominantnog modela osobnosti u društvenim znanostima. Dovodi u pitanje prevladavajuću zapadnjačku ideju o pojedincima kao izoliranim, sebičnim ekonomskim akterima, tvrdeći da ta perspektiva iskrivljuje analizu i politiku društvenih znanosti o siromaštvu i blagostanju. Umjesto toga, autori predlažu revidirani koncept osobe koji uzima u obzir kulturne pristranosti i društvenu integraciju, vraćajući važnost društvenih odnosa i političkog neslaganja u razumijevanju ljudskog ponašanja. Oslanjajući se na antropologiju, ekonomiju, politologiju i sociologiju, knjiga kritizira pretpostavke koje leže u osnovi studija siromaštva i poziva na nijansiraniji okvir društvenih znanosti koji uključuje osobe koje nedostaju u raspravama.

Bluz rezervata

Tue, 16 Sep 2025 18:08:13 +0000

Napomena : knjiga je otpis iz javne knjižnice. Uredna. S engleskog preveo David Albahari. Šta se dogodi kad se u indijanskom rezervatu zaboravljenom i od boga pojavi mrtvi crni bluzer Robert Džordan i njegova demonska gitara? Pojavi se Orfej crvene kože, ali to je početak. Drugi roman pisca, režisera i scenariste Šermana Aleksija (dobitnika nagrade na festivalu Sendens 1998. za film Dimni signali), u prevodu Davida Albaharija, inspiriše se rok muzikom, životom u indijanskom rezervatu, i za severnoameričku književnost netipičnim strategijama magičnog realizma. Priča o etnički čistom indijanskom bendu Kojotov izvor i njegovoj neuspeloj karijeri priča je i o košmarima američke istorije, sumraku etniciteta i ljubavi kao nužnom ali nedovoljnom uslovu za sreću.

Totalna rasprodaja

Mon, 15 Sep 2025 15:54:17 +0000

Napomena: knjiga je otpis iz javne knjižnice. Uredna.

Komo

Tue, 25 Feb 2025 19:04:30 +0000

Kad se sredinom devedesetih pojavio u srpskoj književnosti, za Srđana Valjarevića poznati tamošnji novinar Teofil Pančić napisao je da se ‘obreo niotkuda, kako i treba’. Ubrzo je postao jedan od najčitanijih i najnagrađivanijih suvremenih srpskih pisaca. Komo je u Srbiji izdan 2006, a tematski je vezan uz boravak Srđana Valjarevića na spisateljskoj stipendiji u Italiji potkraj devedesetih. Bijeg od Srbije glavni lik romana, mladi beogradski pisac, pronalazi u trošenju Rockefellerove stipendije koju dobiva kako bi u miru i luksuzu talijanske vile pisao roman. Suprotno običajima stipendista, on ni ne pomišlja raditi, a dane provodi opijajući se i družeći s ljudima iz obližnjeg mjesta. Upoznaje mladu djevojku Aldu s kojom, zbog jezične barijere, progovara tek pokoju riječ na mješavini talijanskog i engleskog, a kroz komunikaciju crtežom njih dvoje ostvaruju bliski i erotičnošću nabijen odnos. Ekonomično pisan, brutalno iskren, roman vrvi autobiografskim činjenicama. Valjarević uspijeva u onome u čemu većina njegovih kolega na ovim prostorima ne – stvara interesantna i lako čitljiva umjetnička djela koja nisu trivijalna i petparačka literatura. Ovaj dnevnik o avanturi bez avanture, spoznavanju toga da nikada ne možeš nešto da dobiješ, a da nešto ne izgubiš, o tome kako je čovjek zapravo cijelog života sam, i o tome kako svoju samoću nosimo u sebi ma gdje se nalazili, vrijedno je djelo suvremene srpske književnosti – roman koji još više podiže talase nadolazeće plime neorealističke literature.

Kad đavo drži sveću

Tue, 25 Feb 2025 19:02:55 +0000

Roman Kad đavo drži sveću Karin Fossum govori o dve mlade osobe, Andreasu i Zippu, koji u potrazi za uzbuđenjem počine sitni kriminal. Međutim, njihov čin dovodi do tragične smrti novorođenčeta. Kroz ovo događanje, autorica istražuje teme mladeži, odgovornosti i posledica bezobraznih postupaka. Roman je karakterističan po dubinskoj analizi ljudske psihologije i istraživanju kompleksnosti ljudskog ponašanja.

Do poslednjeg daha

Sat, 25 Jan 2025 13:18:57 +0000

U svojoj knjizi autobiografskih zapisa hrvatski glumac Rade Šerbedžija govori o događajima i osobama koji su presudno utjecali na njegovu životnu sudbinu i umjetničku karijeru. Posebno su dramatične stranice o zbivanjima početkom devedesetih godina kad Šerbedžija ne pristaje ni uz jedan nacionalni kolektivitet i biva odbačen od svih. Knjiga je pisana strastveno, ali u njoj nema lažnog patosa i sentimentalnog kiča; ona je dramatična u svojoj iskrenoj emocionalnosti. U njoj nema ni osvetoljubivosti: iz današnje perspektive, nakon svega što je prošao, Šerbedžija unatoč nabujaloj osjećajnosti pokušava razumjeti i poziciju onih koji su ga optuživali i osuđivali. Stoga ova knjiga objedinjuje i strast mladića i mudrost zrelog čovjeka koji je iskusio slom mnogih iluzija. Knjiga Do posljednjeg daha odlikuje se vrhunskim umijećem pripovijedanja i zasigurno spada među ponajbolje hrvatske autobiografije.

Džo Frejzer i 49 (+24) pesama

Wed, 26 Jun 2024 07:14:03 +0000

Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1992. u petsto primeraka, ali je ubrzo rasprodato, kao i inače Valjarevićeve knjige. Od početka 90-ih, naime, otkako se pojavio Listom na korici hleba, on je postao kultni pesnik i pisac jedne generacije. ’Kao u nekim starim, dobrim crno-belim filmovima, Valjarević precizno, fotografski, bez ikakvog kićenja i težnje za metaforizacijom saopštava čitaocu svoj izabrani autsajderski doživljaj života. Svet je takav kakav je, pesnik ga prihvata u tom vidu, poezija koju nam šalje neposredni je trag iskustva… Škrtost u leksici, opreznost u upotrebi reči, kombinovanje standardnog jezika sa živopisnim govorom beogradskih ulica i mangupa (dozirano korišćenje žargonskih reči), omogućavaju Valjarevićevoj poeziji da, na prvi pogled, deluje vrlo jasno, nedvosmisleno. Ona već na taj, prvi pogled uspostavlja kontakt sa čitaocem, pa se učini, nepažljivom oku, kao površna, presna fotografija. Tek docnije, u pažljivim čitanjima, istorijski i socijalni kontekst, psihološki bekgraund, ali i aktuelna srpska pesnička scena obasjavaju složenije, teže uočljive slojeve ove lirike. Iskrenost i autentičnost – pesnikovi su odgovori na izazov prolaznosti.’

Klopkari

Fri, 01 Mar 2024 17:47:19 +0000

Posle izvanrednog romana Kako vojnik popravlja gramofon Saša Stanišić je postao zvezda nemačke i međunarodne literarne scene. Usledio je njegov roman Pred svetkovinu, koji je na Sajmu knjiga u Lajpcigu osvojio prestižnu nagradu za najbolju beletristiku, a zatim zbirka priča Klopkari. “Priče koje pričam, teme kojima se bavim i jezik koji odaberem uzvraćaju udarac meni kao autoru i osobi. Ja sam deo sveta koji stvaram sam za sebe. On me emotivno dotiče, podseća na stvari koje su mi nekada bile važne. Tako i ja postajem igračka jezika”, kaže Saša Stanišić o svom stvaralaštvu. Klopkari su zbirka priča o ljudima koji postavljaju zamke – o klopkarima u ratu i miru, u igri – o prevarama i trikovima, hrabrosti i duhovitosti… Stanišic´ je, na poseban način, i sam klopkar. Njegov jezik je poseban. Čitalac može da uživa u njegovom poigravanju formom, u razigranosti kroz životne teme koje vešto varira: samoc´a, izbeglištvo, otuđenje… U ovoj knjizi Stanišic´ je pokazao stilski napredak. Kroz 12 priča u zbirci, čitaoci će saznati još više o autoru, kroz pojedinačne narative, bezuslovnu empatiju sa likovima, dinamične odnose.